За шта су криви Јакша, Софија или Нађа, па не могу да иду у вртић?

Да ли је могуће да у 21. веку један човек може да одлучује о томе да ли ће било које дете ићи у вртић? Моје двоје деце Јакша и Софија иду у вртић у свом селу, у Обрежу, од својих 12 месеци, а сада имају 5 и 2 године. Како је могуће да се сада одједном нађу на листи чекања у свом вртићу, када је увек било места за сву децу како из Обрежа, тако и из других околних места из општине Пећинци?
Супруг и ја смо запослени, обавезе према вртићу измирујемо на време, деца редовно иду у вртић, и онда одједном добијемо обавештење преко телефона, без икаквог образложења, да смо на листи чекања. Наравно, могућност жалбе постоји, али када смо отишли лично да је предамо у правну службу вртића, наишли смо на закључана врата. Тек после пола сата чекања, врата нам је отворила спремачица и рекла да њој дамо шта имамо да јој је речено да не сме да нас пусти унутра! А ми смо родитељи који су само хтели да предају жалбу. Нарушена су права наше деце, наша права као родитеља.

Која је будућност у овој земљи, овој општини, када један моћник, Милорад Пантић Луки, повереник СНС, може да диктира по којим условима деца могу да се упишу у вртић? Знамо и убеђени смо у то да он и само он стоји иза свега овога, да се свети Николи, брату мог супруга, јер је Никола његов жестоки противник и указује на прљаве радње тог моћника сваки дан. Али да се свети преко недужне деце, то је заиста нешто најгоре што је могао да уради... Шта су криви Јакша, Софија или Нађа, или било које друго дете, чији је неко близак члан Демократске странке или учесник пољопривредних протеста? Да ли су деца крива што њихови рођени желе да им обезбеде колико толико бољу будућност?

Покушали су да нас уплаше, али нису успели. Нећемо одустати од борбе не само док нам се деца не врате у вртић, а вратиће се, него док не будемо живели у таквом Обрежу, таквој Србији, где никада више ниједно дете и ниједан родитељ неће бринути о томе да ли ће неки локални моћник помислити да се свети својим противницима на било који начин, а посебно преко деце.

Јелена Мажић

Јакшина и Софијина мајка